Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Narodna banka Srbije". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Sadržaj:

Istorijat NBS.................................................................................................... 1

Organi NBS...................................................................................................... 2

Osnovne funkcije NBS.....................................................................................4

Kontrolna funkcija NBS.................................................................................. 5

Posebna ovlašćenja NBS.................................................................................. 5

Instrumenti monetarne politike NBS............................................................. 6

Ciljevi monetarne politike NBS.......................................................................6

Imovina, kapital, prihodi i rezerve NBS........................................................ 8

Literatura.........................................................................................................10

1. Istorijat NBS

Centralna banka je specifična institucija finansijskog sistema svake države. Može se nazvati „bankom banaka“ i „bankom države“. Ona reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove, čime se, u tržišnim uslovima, dimenzira i stabilizuje privredna aktivnost zemlje.

Nastanak centralne banke vezan je za nastanak tzv. „privilegovane“ banke koja je prva počela da izdaje novčanice, a kasnije je stekla i monopol nad emisionim poslovima.

Prva centralna banka osnovana je 1656. godine u Švedskoj, a medju poslednjima osnovana je centralna banka u Americi 1913. Godine.

Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije osnovana je 1884. godine, po ugledu na Berlinsku narodnu banku. Prvi guverner je bio Aleksa Spasić, do tada ministar bez portfelja. Formirani su Zbor akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Eskontni odbor i ustanovljene funkcije guvernera i viceguvernera.

Iako osnovana kao privilegovana privatna akcionarska ustanova, poslovanje Banke se odvijalo pod stalnom kontrolom države. Do 1920. godine, kada je njena  teritorijalna nadležnost proširena, zakonodavac je Banku smatrao samo kao kreditnu ustanovu, a od 1931. godine poverena joj je kao prva funkcija - monetarna politika, a kao druga - kreditna politika. Prvi i najvažniji zadatak Banke, koja, u skladu s promenom imena države od 1929. deluje pod nazivom Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, postaje staranje o novcu i održavanje njegove stabilnosti.

Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je stupio na snagu 4. februara 2003. godine, Narodna banka Jugoslavije nastavlja i dalje da radi kao organ države Srbije. Zakonom o Narodnoj banci Srbije, koji je stupio na snagu 19. jula 2003. godine, utvrđeni su položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije.

2. Organi NBS

Organi Narodne banke Srbije su:

Monetarni odbor NBS

Guverner NBS

Savet NBS

Monetarni odbor NBS, koga čine guverner i viceguverneri NBS, utvrđuje monetarnu politiku, a posebno:

uslove i način izdavanja kratkoročnih hartija od vrednosti,

uslove i način pod kojima NBS sprovodi operacije na otvorenom tržištu i obavlja diskontne operacije,

politiku odobravanja kratkoročnih kredita,

politiku kursa dinara i, uz saglasnost vlade, režim kursa dinara,

način upravljanja deviznim rezervama,

eskontnu stopu i druge kamatne stope NBS,

osnovice za obračunavanje obaveznih rezervi, stope obavezne rezerve, kao i način, uslove i rokove izdavanja i korišćenja sredstava obavezne rezerve banaka kod NBS,

mere za održavanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija.

Sednice Monetarnog odbora se održavaju po potrebi (a najmanje jednom u 15 dana) i na njima mora da bude prisutno najmanje dve trećine članova. Sednicama predsedava guverner, a odluke se donose većinom glasova prisutnih, a u slučaju jednakog broja glasova, odlučuje glas guvernera. Sednicama Monetarnog odbora prisustvuje i ministar finansija, ali bez prava glasa.

 

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]